Олимпијци положили камен-темељац

Сад већ давног 13. септембра 1952. године, уз скромну свечаност, у строгом центру града, крај хотела „Босна“, отворен је стадион Спортског друштва „Млада крила“, који је тих година дјеловао при предузећу „Руди Чајавец“. Стадион је располагао кошаркашким, одбојкашким и тениским тереном. Приликом свечаног отварања одиграна је и кошаркашка утакмица између Борца и Младих крила, побиједили су ови први са 29:27.

Када је у Бању Луку стигао мали рукомет, његови поклоници ће се са терена крај Гимназије веома брзо преселити на простор у близини хотела „Босна“. То ће убрзо постати састајалиште свих оних који су вољели спорт, било да припадају рукомету, кошарци, боксу, малом фудбалу…

Биће то зачетак будућег Стадиона спортских игара, који су звали и „Чајавчев“ стадион, на којем су ударени чврсти темељи бањолучког спорта. Прво је направљен терен од шљаке, да би онда био прекривен бетоном, па асфалтиран. Касније ће се он дотјеривати, проширивати, мијењати свој изглед. Временом ће се бити изграђена једна по једна трибина, око све четири стране терена, те постављени – рефлектори. Стадион је уочи финалног рукометног турнира за првенство Босне и Херцеговине, који је одржан од 21. до 23. јуна 1957. године, свечано отворен, а част да га преда спортистима припала је Влади Ерцегу, предсједнику Народног одбора општине Бања Лука.

На Стадиону спортских игара (постојао до 2002. године) рукометаши Борца су освојили шампионске титуле и купове бивше Југославије, успјехе су низали кошаркаши Борца, кошаркашице Младог Крајишника, боксери Славије…

Крајем шездесетих година у Београду је донесена одлука да се мали спортови морају играти на паркету у дворани, да се не може више наступати на отвореним теренима. Тада је кренула битка бањолучких спортиста за кров над главом, али и њихови велики проблеми, јер су морали играти првенствене утакмице изван свога града. Једно вријеме наступали су у Сарајеву, Добоју, Славонској Пожеги, Градишци… Бескућништво је пријетило да уништи бањолучки спорт, зато се трагало за хитним рјешењем највећег бањолучког спортског проблема.

Размишљало се о покривању Стадиона спортских игара. Против овог приједлога устали су они најбољи – рукометаши. Они су били мишљења да стадион треба сачувати онакав какав је и био, а да је Бањој Луци, у којој је спорт просто бујао, неопходна спортска дворана. Водила се права битка, на крају је одлучено да се изгради – дворана. Спортска упорност завршила се успјешно, 1. фебруара 1972. године. Сеид Маглајлија предсједник Скупштине општине Бања Лука, именовао је комисију чији је  задатак био да израде дефинитиван приједлог за изградњу спортске дворане. Комисија је сматрала да је потребно да се ангажују и спортски радници, па су у њу ушли Лимун Папић, Милан Тошић и Александар Равлић.

Када су тројица златних олимпијаца из Минхена: Милорад Каралић, Абас Арсланагић и Добривоје Селец (недостајао је Небојша Поповић) 24. септембра 1972. године, у присуству бројних гостију, спортиста, омладине, положили камен темељац, било је сасвим извјесно да више није далеко дан када ће се остварити бањолучки спортски сан.

Радници „Крајине“ почели су битку са бетоном и временом. Полако, из дана у дан, у „Борику“ је ницао нови објекат. Свакодневно су га обилазили чланови Организационог одбора, руководиоци, грађани, а поготово – спортисти. Истина, мало спорије него што су људи жељели, дворана је, из дана у дан – расла, била све већа и већа.

Неколико пута је било предвиђено њено отварање, али је отказивано, јер сви радови у њој нису били завршени, да би коначно у суботу, 20. априла 1974. године, Спортска дворана „Борик“ била предата спортистима на употребу.

Почела је да се пише спортска историја Бање Луке…

Дворана за Дан града

Коначно, дође и тај дан – 20. април 1974. године.

Дан за историју бањолучког спорта, који ће, ту нема дилема, остати за сва времена уписан златним словима. Остварен је дугогодишњи сан свих спортиста Бање Луке да послије играња, у зимском периоду, по другим градовима добију своју дворану.

Дворана „Борик“, која се смјестила под високим боровима, крај Војног игралишта, широм је отворила сва своја врата.

Тачно у 18.10 часова на паркет дворане, која је била испуњена до посљедњег мјеста, примивши око 3.500 гледалаца, једни за другим излазили су рукометаши, кошаркаши, атлетичари и стонотенисери Борца, кошаркашице Младог Крајишника, боксери Славије, одбојкаши „Рудија Чајавеца“, гимнастичари и дизачи тегова Партизана, рукометаши и рукометашице Младости, каратисти.

На овој лијепој свечаности гледаоцима се први обратио Александар Равлић, предсједник Одбора за изградњу дворане, да би Хакија Поздерац, први човјек Савеза организација за физичку културу Југославије, честитао Бањолучанима Дан ослобођења, али и пожелио да у „Борику“ постижу што боље резултате, да би дворану у 18.33 часа прогласио отвореном.

Рукометаш Борца Небојша Поповић, златни олимпијац из Минхена, на најљепшем поклону захвалио је у име бањолучких спортиста.

Својим наступом празничну атмосферу уљепшали су чланови КУДМ „Веселин Маслеша“, ученице из Бање Луке извеле су вјежбу „Да свуда оваква љубав буде“, па су за одличан наступ често награђивани аплаузима.

Наравно, први су на терен истрчали, ко други него рукометаши Борца, званични шампиони Југославије. Они су првенствени дуел са Витексом из Високог и отварање дворане уљепшали побједом. Предвођени сјајним голманом Арсланагићем и ефикасним Поповићем, који је постигао 11 голова, а којем су успјешно асистирали Рађеновић (шест голова) и Унчанин (пет), остварили су тријумф од 29:26 и наставили рукометну потјеру за лидером на табели, бјеловарским Партизаном, који је имао 28 бодова, два више од  Борца.

Први гол у дворани дјело је играча Витекса Фикрета Хурема из седмерца у 19.08 часова, док се три минута касније у рукометну историју „Борика“ уписао, послије акције Рађеновића и Поповића, Раде Унчанин постигавши гол за Борац.

Спортски незаборавни априлски дан завршио се ревијалном утакмицом између сарајевске Босне, званичног шампиона Југославије и кошаркашица Младог Крајишника. Славиле су Сарајке – 92:64 (51:30).

Премијерни кош постигла је кошаркашица Босне, иначе Бањолучанка, Гордана Јањић, која је прве кошаркашке кораке направила у Младом Крајишнику, док је први „домаћи“ кош био дјело „малене“ Велинке Бошњак.

Тако је отворена прва страница Спортске дворане „Борик“…

• 29. март 1976. – Фестивал кошарке (учестововали најбољи југословенски кошаркаши: Кићановић, Жижић, Славнић, Капичић, Делипагић, Ћосић и др.)
• 11. април 1976. – РК „Борац“ првак Европе
• 18-20. октобра 1976. – Европско првенство за одбојкашице
• 17. мај 1979. – Маријан Бенеш освојио титулу првака Европе
• 21. март 1979. – Финале купа „Радивој Кораћ“
• 19.-27. септембар 1980. – Европско кошаркашко првенство за жене
• 03. новембар 1987. – Први меморијал „Радован Бисић“
• 16. септембар 1988. – КК „Борац Нектар“ деби на међународној сцени
• 19. мај 1990. – РК „Борац“ освојио ИХФ куп
• 08. јули 1999. – „Група 7“ гостовала у „Борику“
• 02. јуни 2000. – Слађана Голић окончала каријеру
• 14. септембар 2001. – откривен Олимпијски славолук
• 20. април 2002. – Драженко Нинић професионални првак Европе
• 06. септембар 2003. – „Борик“ добио свјетску куглану
• 28. фебруар 2004. – одржана куглашка Евролига
• 21. мај 2008. – гостовање ирске групе „Lord of the Dance“
• 05-08. јуна 2008. – Европско првенство у каратеу
• 20-25. октобар 2008. – Свјетско првенство у куглању
• 20. новембар 2009. – Концерт шкотске групе „Simple Minds“
• 30. новембар 2009. – Ревијални тениски сусрет Новак Ђоковић – Виктор Троицки
• 10-15. август 2010. – Балканско првенство у одбојци за јуниорке
• 09. јануар 2012. – Прослава 20. рођендана Републике Српске
• 24. септембар 2012. – Свечаност поводом 40 година од полагања камена темељца за спортску дворану „Борик“
• 14-20. јул 2013. – Свјетско јуниорско првенство у рукомету
• 2014. – Низом манифестација током читаве године прослављено 40 година отварања спортске дворане „Борик“
• 29. август 2015. – Пријатељски кошаркашки сусрет репрезентација Србије и Словеније
• 25. септембар 2015. – Свјетско U-15 и Балканско првенство у ђиу-ђицуу
• 29. јануар 2016. – Избор спортисте града Бањалуке (први пут одржан у дворани „Борик“) и Избори спортисте града Бањалуке 2017, 2018, 2019, 2020.
• 22-24. април 2016. – Челенџ куп кошарке у колицима
• 11. јун 2016. – Пријатељски кошаркашки сусрет женских репрезентација Србије и Словеније
• 07. септембар 2018. – Пријатељски одбојкашки сусрет женских репрезентација Србије и Бугарске
• 17. јануар 2018. – Државни балет на леду из Санкт Петербурга
• 8-9. март 2019. – Квалификациони турнир Evroligе 2 кошарке у колицима
• 13. новембар 2020. – Отворен Музеј спорта

У СД „Борик“ се од 1975. сваке године игра турнир у малом фудбалу.

Спортска дворана „Обилићево“ раније се звала Друштвени дом „Мејдан“. Почела је да се гради у мају 1975. године, а 19. априла 1977. године на Сједници скупштине општине Бањалука донесена је одлука о оснивању радне организације Друштвени дом „Мејдан“. Рјешење о његовом кориштењу издато је 24. новембра 1977. године. Само неколико дана касније Друштвени дом „Мејдан“ је отворен.

На сједници одржаној 30. маја 1995. године Скупштина општине Бања Лука је донијела одлуку о припајању Друштвеног дома „Обилићево“ (како је касније преименован „Мејдан“) Јавној спортској установи Спортској дворани „Борик“.

Одлуком Града Бања Лука извршено је усклађивање и организовање пословања ЈСУ СД „Борик“ Бања Лука са Законом о систему јавних служби и извршена је промјена назива Установе, тако да од 01.01.2008. године ЈСУ СД „Борик“ послује под називом ЈУ Спортски центар „Борик“ Бања Лука.

Подијели