Златни из Бормија у „Бориковом споменару“
Бањалучанин Раденко Добраш, члан јуниорске кошаркашке репрезентације Југославије, која је 1987. године у италијанском Бормију постала првак свијета, уписао се у „Бориков споменар”.
Каријеру је почео, наравно у дворани „Борик“, у Кошаркашком клубу Времеплов (касније БСК) код тренера Слободана Симовића. Проглашен је за најбољег играча Европског првенства за кадете 1985. године, у финалној утакмици против Шпаније (Југославија побиједила 99:81), постигао је чак 38 кошева. Његов кошаркашки таленат препознао је тренер Светислав Пешић, који га је довео у сарајевску Босну.
Остаће записано да је Добраш био члан оне чувене јуниорске селекције Југославије, у којој су још били Дивац, Кукоч, Рађа, Ђорђевић, Илић, Пецарски, Павличевић… која се попела на свјетски врх, под командом Светислава Пешића. О тој генерацији, која је у финалу побиједила селекцију Сједињених Америчких Држава (86:76), снимљен је и документарни филм „250 степеника“.
Након тога отиснуо се у Америку, гдје је завршио факултет, али и одлично играо за University of South Florida. Какав је кошаркашки печат оставио најбољи доказ је то да је његов дрес окачен под свод дворане, као признање за сјајне игре и студентске успјехе.
Кратку епизоду Добраш је имао у Орланду и Филаделфији, да би се потом отиснуо у Израел. Играјући за Хапоел Тел Авив и Хапоел Јерусалем, за три сезоне у просјеку је постизао по 18 кошева, у свом дебитантском наступу у овом клубу, био је најбољи играч шампионата Израела и други стријелац Еврокупа.
Једно вријеме наступао је за њемачки Бамберг и Албу, да би се поново вратио у Израел, гдје је завршио каријеру.
Раденко Добраш, данас живи „преко баре“, радио као финансијски савјетник, у контакту је са својим кошаркашким пријатељима, али и често дође у свој родни град Бањалуку.
